Deo drugi: Politika i rock and roll
Čitam nedeljni komentar koji jasno kaže
ko ne misli ovako taj kleveće i laže
ljudi bez kalibra i ideja
ufuravaju nam istine crno bijele
investicije su probile plafon
troše se krediti
svuda mnogo paranoje
svi su do grla u krizi…
…Opće grebanje za životni prostor
opći grabež za titule
fakat se ne biraju sredstva
seljačine uvijek u prve redove…
ja sam tu slučajno i prokleto sam ljut…
Posebno mesto unutar stvaralaštva Branimira Štulića zauzimaju njegove politički angažovane pesme, biserne retkosti svih naših sjebanih jugoslovenskih prostora. Svežina i aktuelnost kojom i danas, trideset godina kasnije, zrače, prosto zapanjuje. Britke, zajedljive, pronicljive i sarkastične džonijevske opservacije duboko su se zarile u kancerogeno tkivo svih propalih i novonastalih prokletoavlijskih država, bilo gde na Balkanu…
Kosa mi se na glavi diže i strašno me ljuti
kada vidim da idioti postaju cijenjeni ljudi…
…slobodnih mesta ima samo gde šljakeri rade
svi bi u birokraciju tamo su bolje plaće
produktivnost ima svoje ekonomsko opravdanje
zašto da prolijevam znoj kada dobijam manje…
…pijem kavu danas barem dvadeset puta
efektivno radno vrijeme mi nije ni pet minuta…
…kažite mi tko je podoban
kažite mi tko je opasan
uvijek ista priča…
Svaka sličnost sa stanjem stvari „neizmernih uspeha vlasti na epskom putu ka Europi”, danas, u Srbiji, sasvim je slučajna.
Trulež koja vonja, zaudara i širi se svuda naokolo, demagoško zamazivanje propasti, borba za večnu vlast i privilegije jednog te istog kruga ljudi i njihovih potomaka, negativna selekcija, nekultura, neobrazovanje, šovinizam, šićardžijski duh dekadencije i podaništvo, sve to zlo upakovano demagogijom i licemerjem u medijske manipulacije i servirano sluđenom i iscrpljenom narodu spremnom na večni mazohizam, bez obzira na zahtevnost određenih poza, užas je stvarnosti novostvorenih feuda na razvalina zemlje o čijoj nam je sudbini pevao Džoni tridesetak godina ranije. Kamo dalje…
Kamo dalje rođače
iz pijeska vire krunisane glave
što to rade, prde u prašinu
čini mi se rođače
da je standard pokvario ljude
jedu govna i sanjare
bit će bolje rođače
skini medalje i napuni sale
ulici trofeja ponestaje snage…
Izrastajući kroz borbu u porodici oficira JNA „gde se sakupilo sve ono partizansko, posleratno”, kako je sam trvdio, Štulić je od rane mladosti kužio svijet iluzija, ne pristajući na nametnute laži, ideale i trule kompromise, birajući znatno teži put otpora i neprestane borbe za vlastitu slobodu i izraz…
Uradi nešto za svoju savijest
ne misli da si sam
kreni oštro, uzmi stvar u ruke
zaboravi na strah…
…nema vremena za bolju budućnost
nema vremena da predahneš
nema vremena da živiš još jednom
nitko više nije mlad…
…uradi nešto za samoga sebe
nešto veliko
čuvaj muda zauvijek i svuda
drmaj žestoko…
Snovi o slobodi bili su glavnim light-motivom Štulićeve borbe i stvaralaštva: snovi o barikadama i mladim proleterima, snovi o ženi i jeseni koja je rekla NE…
Gdanjsk osamdesete kad je jesen rekla ne
Gdanjsk osamdesete držali smo palčeve
rudari, studenti, brodogradilište, svi mi…
…Gdanjsk osamdesete uzavrele tvornice
dva puta se ne šalju tenkovi na radnike
nisu se usudili pobijedili smo svi mi…
Legendarna pobuna radnika i sindikata „Solidarnost”, na čelu sa Leh Valensom, osamdesete u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku, nadahnula je još jednom Štulićevu angažovanu poetiku. Potom su ga sećanja vratila u 1968.-u, tadašnju Čehoslovačku, Prag, i pobunu naroda protiv brutalne vojne intervencije SSSR-a-tzv. „eško proleće”. Uznemirujuća prošlost s vremena na vreme pokuca na vrata svih nas koji „ne pamtimo i iznova proživljavamo”…
Proljeće je čak i u decembru
trinaestog ili bilo kog drugog
proljeće stoji na barikadi
s podignutom rukom
zar sumnjaš u svoju djecu
misliš da ne pamte…
Crpeći snagu i inspiraciju sa izvora rock and rolla, njegovih buntovnih i politizovanih korena, bio je jedan od retkih umetnika koji je podigao glas, pljunuo istini u lice i istrpeo posledice. Za razliku od većine tzv. rokera, nikada se nije kretao linijom konformističkog manjeg otora, podilaženja i kompromisa, baveći se pisanjem radi pisanja i vlastite sujete…
Sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme
sloboda nije podmetanje bilo kakve forme
sloboda nije jednostavni domaći zadatak
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi
sloboda je žena, uzmi je…
Vizionarski najavljujući opštu propast, rekao je šta je imao, sagledao stvarnost i posledice zla, spakovao kofere i otišao dalje, put Holandije i vlastite misije…
Iza prozora nemirnog sna
osjećam njihove sjene
gledam kako kroz zidove plešu
kurvini sinovi…
…lutke od krvi bez trunke ideje
ubice na cesti
loša noć, biježim iz grada
oni dolaze…kurvini sinovi…
Otišao sam daleko do krajnjih granica
more je uzimalo od neba
na drugoj strani znaci oluje
vidio sam kako plaze u tami
hladna noć pred velike događaje…
Ostavio je iza sebe, u amanet budućim generacijama, sjajnu muziku i pesme obeležene autentičnim autorskim pečatom i osvrtom na suštinu problema. Potom se uklonio da ne smeta vlastitom delu, večnoj inspiraciji i upozorenju za one koji ostaju i dolaze za njim…
Zašto tražiš karizmu punjena ptico
mogućnost prosvijećenosti
razdvaja te u beskraj od žudnje za misijom…
…rekoh sebi
moj bože koliko demagogije sustavno poređane
u artiljerijske salve
koliko pokidanih misli iza kojih ne stoji ništa
osim mržnje, sujete, vlasti
i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge
i kako je do neprepoznavanja
dovedena suština prevare…
Namesto patetičnog opraštaja i krupnih reči ostala je samo bolna spoznaja o raspadu nečega što je iznutra bilo trulo i što je nastalo kao „krivo srastanje”, beživotni mutant, kompromis večnih vladara i ojađenih širokih narodnih masa. Bilo i ne ponovilo se…
Budućnosti nikad dosta gospođice od tri pedlja
na krivinama zadnji vagoni luđački tresu
i mnogi prazne crijeva zaboravljajući stid
a oholost nekada suđena da bude vrlinom
splašnjava na očigled i smrdi nadaleko
i nitko nema snage da odagna propadanje
i nitko i ne pokušava da bude više od hladne želatine
koja laprda među krajnostima kao rijetko govno
dok svi tvoji besprizorni usrećitelji
i samozvani štovaoci onoga što ne razumiju
i svi tvoji plaćeni nitkovi, doušnici i sjecikese
i svi tvoji mutavi urlatori zvučnih titula
hrabro spletkare zaštićeni lopovskim kodeksom
koji štiti vjernike od zaraženih
a svaku duhovitost uvijek i na vrijeme
efikasno liječe u samome začetku
pa kakvo ime da ti damo gospođice od tri pedlja
krivo srastanje, gospodine, krivo srastanje…
Poetika i celokupno stvaralaštvo Branimira Štulića ostaju svetionikom u tami koji svojom svetlošću provocira i upozorava kroz vreme na sve buduće brodolome i sve one „kojih je mnogo i strašno galame, obično razbiju sva ogledala na koja naiđu da ne ostane ni pomen na ljepotu”.
Nezavisno od toga, isijava lepotom izraza i snagom reči sve ono vredno u čoveku. Vizionarski duh, rečitost, pronicljivost, snažna emocija i lucidna potka humora ostaju da ga krase i nadahnjuju sve one u potrazi za slobodom i srećom. Ostaju kao oznaka kraj puta svima onima koji istinski veruju u neki bolji, humaniji svet, skrivena lepota koja zrači iznutra i obogaćuje one koji je srcem prepoznaju.
Izvor: https://kultivisise.rs/branimir-dzoni-stulic/
Издвој новости на српском
