Начало / Колумнисти / Како Босилеград обележава 100 година под српском владавином

Како Босилеград обележава 100 година под српском владавином

У новембру ће бити 100 година откад је Босилеград под српском влашћу, а 1 октобра Босилеград су посетили омбудсмани Р Србије и Р Бугарске Зорана Пашалић и г-ђа Диана Ковачева. Баш у то време, Служби за катастар непокретности у Босилеграду, која је део Републичког геодетског завода, Електродистрибуција Србије је искључила струју због неплаћених рачуна. Запослени у овој служби су се на своју одговорност прикачили за неки приватни струјомер у комшилуку тек да би барем један компјутер и штампач могли да раде за странке, које се саплићу по замршеним кабловима од комшилука до канцеларије. Нико од запослених се није пожалио омбудсману због тога, а и да јесте, тешко би он могао ту нешто да помогне.

С обзиром на то да су Републички геодетски завод и Електродистрибуција Србије државна предузећа, изгледа да је држава самој себи почела да искључује струју, а порески обвезници не могу да остваре своја права пред државним органима, због застоја у раду Службе за катастар непокретности у Босилеграду.

Слична ситуација се десила у септембру, када 15 дана није радила једина бензинска пумпа у Босилеграду, због, како се писало у медијима, приватног рата између председника општине и власника пумпе. Две недеље се гориво у Босилеграду точило на мобилној пумпи са свим ризицима које такво точење носи. У септембру власник данске компаније „Кентаур“ се спаковао и отишао из Босилеграда. 75 радника остала су без посла и сада кукају пред општином, е да би дирнули у срце „милостивог“ кмета  Захаријева да их некако ухлеби.

Основни општински суд у Босилеграду је давно пребачен у Врање. Општинско јавно тужилаштво из Босилеграда је такође пребачено у Владичин Хан. Пореска управа, Служба за пензијско инвалидско осигурање, Служба за социјално и здравствено осигурање и Служба за запошљавање све више остају без посла и полако крећу пут Сурдулице, Владичиног Хана и Врања. Из Врања једино редовно сваког јутра долази микробус са полицијом и царинарима који раде на граничном прелазу „Рибарци“. Увеће се враћа. Па нека кошта шта кошта. Није пожељно да на прелазу раде локални момци, ваљда из безбедносних разлога. Ипак треба да се зна да је ово Србија. Оно јесте да је Србија нешто као држава свих њених грађана, али ипак није згодно да са обе стране границе на граничном прелазу раде Бугари. Ипак Србија има више поверења у своје Србе из, рецимо, Прекодолаца или Загужања, него у оне за које се не зна дали им жена и деца нису поднела документа за бугарско држављанство. А и онако нешто много шврчкају са бугарским колима.

Здравство веч годинама не функционише. За хитне случајеве пут преко Власине до Сурдулице је обично пут без повратка. Петком у Дом здравља у Босилеграду долазе лекари са официрским чиновима из Војномедицинске академије у Нишу, али да би сте дошли до њих, морате прво да пољубите руку председнику општине Владимиру Захаријеву који вас чека на улазу и распоређује дали и који лекар може да вас прегледа.

Еколошка катастрофа у Босилеграду је на путу да експлодира и да преко Власинског језера захвати Поморавље, а преко сливова реке Драговищице и Струме, преко Бугарске, стигне до Грчке. Количина олова у отпадним водама из рудника „Грот“ и „Подвирови“ jе само неколико десетина пута већа од дозвољеног. Други специјалитет је неконтролисана изградња малих хидроелектрана у заштићеним подручјима и без грађевинских дозвола које су безмало уништиле природну средину и биодиверзитет на југу општине Босилеград.

Као резултат свега тога, млади у Босилеграду чекају на ред испред Министарства образовања и науке у Софији да упишу факултет. Остали, радноспособни грађани општине Босилеград, су у реду за бугарско државанство испред Министарства правосуђа Р Бугарске. Оданде, трком на први авионски лет на терминал бр. 2 на Софијском аеродрому.

Омбудсман Пашалич и његова екипа су се и лично могли уверити у све то приликом његове недавне посете Босилеграду. Посету, коју је како смо сазнали, опет платила бугарска амбасада у Београду преко пројекта који се финансира из програма  „Помоћ за развој“ Министарства сполњих послова Републике Бугарске! Као, опет смо зајебали Бугаре. Ем су нам платили рачун до Босилеграда, ем ће да нас подрже за чланство Европској унији. А Босилеграду ионако нема помоћи.

После 100 година под српском владавином, Босилеградска општина је на путу да буде и административно угашена и претворена у неку српску сеоску месну заједницу. Која ће првом приликом бити припојена Сурдулици или Трговишту.

Само за још коју годину, познати „ДСС играч“ и председник општине Владимир Захаријев са владиком Врањске епархије Пахомијом могу у центру Босилеграда да заиграју „Играле се делије насред земље Србије“. Сами.

Иван Николов

Докладвай за грешка на тази страница!

Докладвай за грешка на тази страница!





captcha

За Иван Николов

Иван Николов е роден 1959г. в с. Ресен, Босилеградско. Изявен поет, писател и общественик. Председател на българският Културно-информационен център в Босилеград. Главен и отговорен редактор на списание “Бюлетин”. Автор на четири стихосбирки и на книгата “Българите в Югославия – последните Версайски заточеници”. Написал е няколко стотин статии за проблемите на българите в Сърбия. Носител на четири награди за поезия и литература, обществена дейност и за принос за опазване на националната идентичност и спазване на правата и интересите на българите в Сърбия. Член кореспондент на Българската академия на науките и изкуствата, член е на Македонският научен институт и на Световният парламент на българите. Носител на наградата „Европейски гражданин за 2016“

Още за четене...

ДУМАМ ТИ ДЪЩЕ, СЕЩАЙ СЕ СНАХО!

Последното изказване на сръбския първи вицепремиер и външен министър Ивица Дачич лично за мен не …

Вашият коментар

Вашият имейл адрес няма да бъде публикуван. Задължителните полета са отбелязани с *

Този сайт използва Akismet за намаляване на спама. Научете как се обработват данните ви за коментари.