Pitanja razdora Bugarske i Srbije

Spuštanje lopte i tačka na tenzije između Srbije i Bugraske nekoliko dana posle oštrih poruka šefa srpske diplomatije upućenih bugarskom premijeru zbog različitog odnosa prema Kosovu.

Nakon što su predsednici Vlada Bugarske i Srbije Bojko Borisov i Ana Brnabić sa Samita Procesa saradnje Jugoistočne Evrope na Jahorini poslali poruku da su svi nesporazumi razjašnjeni, i iz kabineta Ivice Dačića stiglo je saopštenje da je izjava Borisova o Kosovu bila „pogrešno interpretirana“.

Sa rukom preko ramena koleginice iz Srbije, Bojko Borisov i Ana Brnabić pred kamerama sa Jahorine poručuju da su odnosi dve države dobri i da nema potrebe za tenzijama:

„Stavili smo tačku na tu priču“.

Priča o kojoj govore je novo diplomatsko žarište koje je Srbija zbog Kosova otvorila u odnosima sa susednim zemljama. Počelo je kada je ministar spoljnih poslova Srbije nediplomatskim rečnikom odgovorio na izjavu bugarskog premijera da novi šef evropske diplomatije Španac Đuzep Borelj treba da zastupa interese Evropske unije po pitanju nezavisnosti Kosova, a ne svoje zemlje koja nije priznala tu državu.

Obraćajući se Borisovu na „ti“, Dačić mu je poručio da „treba da poštuje stav Unije“.

„Bojko, da ti kažem jednu stvar, stav EU nije da je Kosovo nezavisna država. Ti, Bojko, ima da poštuješ stav EU, a ne da držiš lekcije Borelju“, rekao je Dačić u intervjuu Radio-televiziji Srbije (RTS) i upitao „šta znači taj bezobrazluk i na šta to liči“.

Dačićevi okviri diplomatije

Usledio je poziv ambasadoru Srbije u Sofiji u bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova, odakle je saopšteno da je komentar šefa srpske diplomatije neprihvatljiv i da ne odgovara očekivanjima Bugarske u pogledu održavanja prijateljskih i dobrosusedskih odnosa dve zemlje. Srbija je uzvratila pozivom na razgovor otpravnika poslova Bugarske u Beogradu. Nekoliko dana kasnije, Dačić poručuje da je došlo do nesporazuma i pogrešne interpretacije izjave Borisova.

„Iz onoga ono što je objavljeno u našim medijima se moglo zaključiti da Bugarska upozorava Borelja da mora da poštuje stav EU o tome da je Kosovo nezavisno. To je za našu stranu veoma sporna izjava“, rekao je Dačić posle sastanka šefova diplomatija članica OEBS u Slovačkoj.

Kako je naveo, suština izjave Borisova je da je on odgovarao na pitanje o eventualnoj Boreljovoj pristrasnosti, budući da Španija nije priznala Kosovo, i rekao da će španski diplomata uvažavati i stavove zemalja koje jesu priznale nezavisnost Kosova. Dačić je još dodao da to „suštinski menja ono što je preneto“ i da misli da je situacija „raščišćena“.

Ovo nije prvi put da Ivica Dačić izlazi iz okvira diplomatske prakse. Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) ukazuje i na različit odnos Srbije prema državama koje su priznale nezavisnost Kosova.

„U jednom momentu smo usvojili pragmatični pristup koji se zasniva na poštovanju različitosti u stavovima i fokusiranju na zajedničke interese, dok je pitanje Kosova uglavnom ostavljeno po strani. Čini mi se da prema svim članicama Evropske unije Srbija treba da ima isti odnos. Dakle, ako se na jedan način ponaša prema Francuskoj ili Nemačkoj (koje su priznale Kosovo, prim. nov.), na isti način treba da se ponaša i prema drugim članicama. Možda je ovde procena da ovakve reakcije ne donose toliko štete, a da su istovremeno korisne za domaći diskurs“, navodi Novaković.

Kosovo kao kamen spoticanja

Iako, baš kao i sa drugim susednim zemljama, izvor problema ostaje različit odnos prema Kosovu, diplomatski odnosi Srbije i Bugarske do sada su, prema ocenama zvaničnika, bili relativno dobri, a dve zemlje članice su nekoliko regionalnih organizacija i sporazuma koji uključuju Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, Pakt za stabilnost, Centralnoevropsku inicijativu i Organizaciju za crnomorsku ekonomsku saradnju.

Istraživač Atlanskog saveta Dimitar Bećev navodi da su se Srbija i Bugarska odavno složile da se oko Kosova ne slažu te da, osim Dačićevih nediplomatskih ispada, ne vidi ozbiljnija pitanja koja razdvajaju dve države.

„Prekogranična saradnja u oblasti infrastrukture je ključna jer Srbija ostaje najkraći put Bugarske do srca Evrope, uključujući i glavne izvozne partnere kao što su Nemačka i Italija“, kaže Bećev.

Značaj odnosa povećava se i za srpsku stranu jer, prema rečima Igora Novakovića, u poslednjih nekoliko godina pokušava da istupi iz regiona Zapadnog Balkana, odnosno da saradnju proširi i na istočne susede.

„Postoji niz praktičnih koristi saradnje sa Bugarskom, od razvijanja infrastrukture, što putne, što energetske, do trgovinske razmene i pitanja manjina koje je naročito značajno. A potom i za unapređenje kulturnih veza koje su i u ovom momentu veoma jake. Tako da postoje očigledni interesi i iskreno me je prilično začudio ovakav nastup prema Bugarskoj“, kaže Novaković.

Na Bugarsku Srbija računa kada je reč o izgradnji gasovoda „Turski tok“ jer bez istočnog suseda ovaj infrastrukturni projekat, koji bi trebalo da zameni „Južni tok“, nije moguć. Trasu gasovoda u Srbiji gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće u kom ruski „Gasprom“ ima većinsko vlasništvo. Iako u Srbiju već stižu cevi, Energetska zajednica iznela je niz primedbi i sugestija da se projekat uskladi sa pravilima Evropske unije, na šta se Srbija oglušila.

„Bugarima su potrebne garancije da će biti dovoljno gasa da taj poduhvat bude profitabilan. (Ruski predsednik Vladimir) Putin i Gasprom kažu da ne mogu da se obavežu, a najmanje što Evropska komisija garantuje je da neće biti regulatornih prepreka kao u slučaju Južnog toka“, navodi Bećev.

Bugarska manjina na margini

U Srbiji prema popisu iz 2011. godine živi oko 18 hiljada pripadnika bugarske nacionalne manjine. Prema navodima predsednika Kulturno-informativnog centra iz Bosilegrada Ivana Nikolova, šezdesetih godina u krajevima uz granicu bilo ih je više od 60 hiljada.

„Ako uzmemo da su opštine Bosilegrad i Dimitrovgrad gde praktično živi bugarska nacionalna manjina među ekonomski najnerazvijenijim u Srbiji, da je migracija iz ovih opština nezapamćena, ako vidimo sve neuspehe u obrazovanju na maternjem jeziku i sva ostala garantovana prava koja stoje samo na papiru, onda je to stvarni problem između dve zemlje koji se zataškava u interesu dobrih odnosa. Ovo što je sada pukla tikva zbog nekih neprimerenih izjava će se stišati za koji dan i stvari će opet krenuti istim putem“, navodi Nikolov.

Još jedna tačka sporenja između dve zemlje ostala je, za razliku od kosovskog pitanja, bar trenutno van fokusa. Iako je Bugarska još 2014. uputila Srbiji zahtev da izruči državljanina te zemlje Cvetana Vasileva koji se nalazi na crvenoj Interpolovoj poternici, Beograd do danas nije reagovao.

Vasilev živi u Srbiji od 2014, a protiv njega se u Bugarskoj vodi postupak zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji.

U Srbiji mu nije određen ekstradicioni pritvor, već mu je samo oduzet pasoš. Na ubrzanje odluke o izručenju nije uticalo ni to što se bugarski tužilac početkom 2018. godine žalio Savetu Evrope zbog nedostatka povratnih informacija iz Beograda.

Izvor: www.slobodnaevropa.org